Андрија Радуловић
Андрија Радуловић је рођен 1970. године у Подгорици. Студирао је историју на Универзитету Црне Горе, а на Новосадском универзитету завршио факултет педагошке струке.
Објавио је књиге поезије:
Поглед с моста, 1994;
Знак у пијеску, 1995;
Поноћ на Дону, 1997;
Огњено ребро, 1998;
Ријеч са југа, 2000. - избор на руском;
Анђео у пшеници, 2002;
Снијежна азбука, 2007;
Огњено ребро - на бугарском језику, 2003.године, Софија;
Огњено ребро - на румунском језику, 2006.године, Трговиште.
Пјесме периодично превођене на руски, енглески, италијански, грчки, шпански, арапски, бугарски, румунски, мађарски, словеначки и дански језик. Заступљен је у више страних и домаћих избора и антологија поезије.
Његово стваралаштво представљено је у Савезу писаца Русије у Москви, Литерарном музеју Бугарске у Софији, затим у Италији и Румунији. Поред поезије, Радуловић пише есеје и преводи поезију савремених руских пјесника.
Учесник је књижевно-научне манифестације Његошеви дани у Русији - Петроград 2001. године.
Добитник неколико награда, између осталих и Интернационалне награде за поезију НОССИДЕ - Унеско 2005. у Италији, ГРАМАТЕ Литерарног музеја Бугарске и Дипломе Аниноасса у Румунији.
Уредник је у часопису СQУАИРЕ. Члан УКЦГ и Књижевног друштва Његош.
Живи и ради у Подгорици.
Објавио је књиге поезије:
Поглед с моста, 1994;
Знак у пијеску, 1995;
Поноћ на Дону, 1997;
Огњено ребро, 1998;
Ријеч са југа, 2000. - избор на руском;
Анђео у пшеници, 2002;
Снијежна азбука, 2007;
Огњено ребро - на бугарском језику, 2003.године, Софија;
Огњено ребро - на румунском језику, 2006.године, Трговиште.
Пјесме периодично превођене на руски, енглески, италијански, грчки, шпански, арапски, бугарски, румунски, мађарски, словеначки и дански језик. Заступљен је у више страних и домаћих избора и антологија поезије.
Његово стваралаштво представљено је у Савезу писаца Русије у Москви, Литерарном музеју Бугарске у Софији, затим у Италији и Румунији. Поред поезије, Радуловић пише есеје и преводи поезију савремених руских пјесника.
Учесник је књижевно-научне манифестације Његошеви дани у Русији - Петроград 2001. године.
Добитник неколико награда, између осталих и Интернационалне награде за поезију НОССИДЕ - Унеско 2005. у Италији, ГРАМАТЕ Литерарног музеја Бугарске и Дипломе Аниноасса у Румунији.
Уредник је у часопису СQУАИРЕ. Члан УКЦГ и Књижевног друштва Његош.
Живи и ради у Подгорици.
СОЈЕНИЦА
Данима дан празних очију влада
а звала је распуклим гласом
наром крвавим у зору
да гледамо како киша
потапа наше снове
из којих ће прозборити
свебиље и кућу нашу сојеницу
винути над језером
и лађу у којој спава
црно јаре с гуштером о врату
и списе у којима стоји
љепота ће спасити свијет
***
ПЛАВИ ВРТ
Вериге замукле
мирис запаљеног воћа
уздиже румену зору
завејано чедо
У јаслама брокот
сламени шешир
и грудва неба
Млинар испружио руке
дубоко
блиставо
да точак окрене
У сузи једно једро вије
Траје ова сеоба дуго
говори отац
засребриће
чуј звона
***
ДЈЕТИЊСТВО
Нека невидљива сила
грицка ме мало помало
И више ја нисам ја
Чудна је ова чаша
ова круна оглодана
А лијепо знам
одувијек сам знао
да је поезија најбитнија
на свујету
Као дјетињство
***
МЛИНАЦ
Стамболија га шарао
и на Тарабошу је био знам
никад издао није
Обрћем ручицу већ два вијека
помаже ми прабаба Савица
и сви редом честити преци
да самељем Ономе
што нам је небо
у улици спаљивао
и плаву боју из очију
цокулама брисао
Ми Самарићани
попрсканих руку
***
ПАС
Имали смо црног пса
Био нам је Неко
Најрођенији
Онда је комшија
дошао с теоријом
да пси и дјеца
не иду никако заједно
Свезаше му камен о врат
бацише у ријеку
Задуго нисмо јели рибу
ни ја ни брат
***
РУДАР
Лулу је пунио до пола
умотао оброк у новине
белгијске масне
и рукама од гранита у злојутро
помиловао уснулу вучад
синове своје
Љуба његова насушни хљеб
натире за рударе мале
што рисују оца карбонима
срцем његовим пишу
зидове куће храстове
***
Док анђели дријемају
Синоћ је био отац код нас
Насмијан без машне
Оџачар с мјесеца плавог
Корачао крововима далеким
У ципелама од пшеничног класја
Поздрављњао је убогу сову у крошњи
Што чудила се ненадном доласку
Кроз росу и трешње
Чуо га и јеж у коприви
И змија под кућним прагом
Подигао шљемену тиглу
Извинио се гуштерици
Дремљивој роди додао
Још неку гранчицу
Дуго је потом махао главом
Испод сипљивих греда
Премјештао неке осињаке
На видна мјеста враћао пјегава јаја у гнијезда
Спустио се низ чамове стубе
Гледао прекинуту партију ремија
И вукао поштено карту
И за мене
И за њега
Прегледао библиотеку
Чудио се неким новим насловима
Овај пут ни пипнуо наочаре није
Читао је
И најмања слова
Невидљиве знаке
Наклонио се над мајком
Додао још један ћилим
Помиловао црног мачка
На дну њених ногу
Запалио цигарету
И изашао у виноград
Дом је дуго и дуго мирисао на суво
Грожђе
Као да је на демиџани
Са старим вином попустио восак
Што је печаћена прије сто година
Да се начне
Неком важном приликом