Радоман Чечовић
БИОГРАФИЈА ОД СЕДАМ ОСКУДНИХ РЕЧЕНИЦА И ЈЕДНИМ ТОЛИКО
Радоман Чечовић (1979, Павино Поље).
Навикнут на пакост свакодневнице.
Лијечени суматраиста.
Прилично дволичан и поприлично јучерашњи.
Презире анархисте, каубоје и борхесовце.
Јеврејски лоби му је обећао Нобелову награду.
Са жељом да му књига доживи седам милиона издања (седам милиона издања у најтврђем од свих тврдих повеза, у правом челик-повезу), године 2011, једног сумњивог априла, објавио је „Кривотворене пјесме“ .
Толико.
Радоман Чечовић (1979, Павино Поље).
Навикнут на пакост свакодневнице.
Лијечени суматраиста.
Прилично дволичан и поприлично јучерашњи.
Презире анархисте, каубоје и борхесовце.
Јеврејски лоби му је обећао Нобелову награду.
Са жељом да му књига доживи седам милиона издања (седам милиона издања у најтврђем од свих тврдих повеза, у правом челик-повезу), године 2011, једног сумњивог априла, објавио је „Кривотворене пјесме“ .
Толико.
ШТА СЕ ВИДИ СА ПРОЗОРА
Разапет између четири ћошка
Поглед бачен у препознатљиву празнину
Koчоперан
Вриштећи ждребац
Бреза измиљела с наиве богохулника
И тишина превареног послијеподнева
Десно
Сјенке ужеглих корака
Лијево
Ријечи попадале од досаде
Горе
Гњила свјетлост кастрираног сунца
Доље
Могућа нуклеарана катастрофа
Између
Плач биља
Једва чујан
Kлецаво
За понијети доколичарење
И дан
Развучен
Од овог до оног ћошка
Дозлабога обична зловоља
***
НОЋ КОЈУ ЋЕ ПРЕЋУТАТИ ПЈЕСНИЦИ
Заиста, дивно вече малодушности моја.
Заиста, непоновљив сумрак!
Кркља у главама,
Док озвјездани, смијемо се:
Jaлови, нијеми, њежни.
Видиш,
И ова глува ријеч у мек глас пропада!
И глас одраста кроз сва четири неба,
Овога ми и онога свијета!
A тамо никог,
A овдје ништа!
Заиста дивно вече, малодушности моја.
Тако, непоновљив сумрак.
***
ПОЛУДЈЕТИ ПОПРИЛИЧНО ЗРЕЛО
Полудјети поприлично зрело
У то с голог ума сашло вече
И не мислити ни о чему мученички смјело
Не не мислити ни о чему кроз то
Сасвим лудо вече
Полудјети кобајаги на жалост свих
И бити број
Два
Tри у списку
Oве васељенске
Oве свијета грађанин
Oзлојађености
Полудјети поприлично зрело
Помјерити памећу на очиглед свих
Опсовати како средњоевропејац никада не би
И мајку и оца и бабу госпођу и све њих
И прозвати се јуродивим
A послије се правити сто посто блесав
И питати
Па добро шта ми то би
Полудјети поприлично зрело
Најбоље послије шареног крвничког ручка
(Мада на Црном континенту неко гладан лавове сања)
Ставити прст у грло или на чело
Па исповраћати све
И теле које сам појео са папцима цијело цијело
Полудјети онако медитерански
Динарски виолентно
Kaд и гдје ми се прохтје
Полудјети без замаха
Полудјети без страха
Зрело и опет и опет
***
ЈУТРО ОСМОТРЕНО СЛУЧАЈНО
Будим се
Удављен душама умрлих у сну
Дочекан на жар цигарете
Ваља
Потражити своје лице
И сјетити се једног филма
У коме црни робијаш сања бјелоглаве врхове Килиманџара
Затим га нађу објешеног
Слушам како Неко
Прати Неког
У равнодушно јутро
У минимаркетима гужва
Купује се хљеб
Тоалет папир
И дневна илузија
Непоколебљиво
(као да се још тога мора сачувати)
Жандарми носе своје опасне капе
А лишће
Под утицајем гравитације
Или природног легалитета
Равнодушно опада
Негдје се дјеца диче сном очева
Да у дану сјутрашњем
Засиве
Мале ријечи које су једном
Појеле диносауруса
У књигама пише толико тога
Дуго се бријем
И пиљим у огледало
Као у бјелоглаве врхове Килиманџара